Руменачка улица у Новом Саду. Једна сасвим обична улица, у којој живе сасвим обични људи. Али ова улица не би била толико интересантна да у њој не постоје пијани бројеви! Питате се како бројеви могу бити пијани? И ми смо се то питали док смо свакодневно пролазили Руменачком улицом. Ево и објашњења, зашто се у Руменачкој, бројеви зову "пијани".
Када кренете овом улицом од њеног почетка, од Сајма (раскрсница са Булеваром краља Петра првог), са леве стране улице, где се налазе непарни бројеви, кућни бројеви почињу од броја 1, логично, зар не? Али са десне - парне стране, кућни бројеви почињу од броја 92А?!? Али то није све, кућни бројеви са непарне стране, између броја 57 и 125 су се негде "изгубили", и то баш на раскрсници са Улицом Корнелија Станковића, која је иначе и "граница" Нове и Старе Детелинаре.
Од рођења живим у овој улици, и кад сам порастао довољно да разумем неке животне ствари, током свакодневних шетњи улицом, приметио сам једну несхватљиву појаву. Сви знамо да се бројеви у улицама разврставају на парне и непарне. Парни су са десне стране, а непарни са леве стране улице, и постављени су редом, од почетка до краја улице. Тако би пак требало да буде, али то није случај са Руменчком улицом. Руменачка улица је посебна, и то због својих пијаних бројева. Како "пијани"? Ево како...
Када кренете овом улицом од њеног почетка, од Сајма (раскрсница са Булеваром краља Петра првог), са леве стране улице, где се налазе непарни бројеви, кућни бројеви почињу од броја 1, логично, зар не? Али са десне - парне стране, кућни бројеви почињу од броја 92А?!? Али то није све, кућни бројеви са непарне стране, између броја 57 и 125 су се негде "изгубили", и то баш на раскрсници са Улицом Корнелија Станковића, која је иначе и "граница" Нове и Старе Детелинаре.
Од рођења живим у овој улици, и кад сам порастао довољно да разумем неке животне ствари, током свакодневних шетњи улицом, приметио сам једну несхватљиву појаву. Сви знамо да се бројеви у улицама разврставају на парне и непарне. Парни су са десне стране, а непарни са леве стране улице, и постављени су редом, од почетка до краја улице. Тако би пак требало да буде, али то није случај са Руменчком улицом. Руменачка улица је посебна, и то због својих пијаних бројева. Како "пијани"? Ево како...
Руменачка улица постоји још од давнина, а назив је добила по насељеном месту Руменка, које је смештено на само 12-ак километара северно од Новог Сада. Ово је улица која заправо води до Руменке, зато је и добила тај назив "Руменачка". Данас веома широка и подоста транзитна улица, са много саобраћаја, пре отрилике 50-ак година, можда мало више, представљала је само један у низу сокака, којих је било много по Новом Саду. Старе куће, иза којих су се сакривале прелепе баште, које би се зеленеле на пролеће, а улица поплочана старом калдрмом, о коју се чуло лупање коњске запреге сваки пут када би прошла. Тада, у доба када се из оџака кућа изнад квартова ширио густ дим током зимских периода, Руменачка улица је била само једна у низу сокака који су одисали животом. И у њој ништа није било чудно, а по најмање ти кућни бројеви, због којих је и настао овај текст.
Детелинара је почела да се гради давних шездесетих година прошлог века. Рушене су куће са њиавама и засадима детелине (због којих је Детелинара и добила назив), а тадашња веома успешна грађевинска компанија "Неимар", је градила зграде. Градиле су се разне зграде, разних облика, углавном до 4 спрата. Тадашња "Нова" Детелинара, данас је добила назив "Стара", јер је данас, у односу на данашњу "Нову" детелинару, она заиста стара. И даље Вам није јасно зашто су бројеви у Руменачкој улици "пијани"?
Руменачка улица, какву је данас познаје већина Новосађана, шездесетих година прошлог века је била много другачија. Не, овде не мислимо само на куће са димњацима и њивама и калдрму! Овде мислимо на дужину и позицију улице. Руменачка какву данас познајемо, само је део оне старе Руменачке, које се сећају само наше баке и деке. Та стара Руменачка улица, простирала се од Милетићеве Детелинари, где се данас налази Булевар краља Петра првог. Потом је код данашњег ка Руменци, где се и данас налази. |
улице у центру Новог Сада, и скретала је лево ка
Сајма "скретала" десно, и наставила даље путем |
Приликом изградње Детелинаре, најпре је започета изградња данашње Старе Детелинаре, те су се тако на месту кућа, нашле вишеспратнице, које су само преузеле кућне бројеве од старих кућа. После бомбардовања Србије, почело је рушење Нове Детелинаре и изградња нових вишеспратница. У то време, стара Руменачка улица је већ увелико била проширена, већи део кућа порушен, а Булевар краља Петра првог изграђен, и проширен. Тиме је порушена стара Руменачка, која се протезала од Милетићеве до Сајма и даље ка Руменци. Нова Руменачка улица је тада "почела" од Сајма, тачније од раскрснице са Булеваром краља Петра првог. У то време када је Руменачка реконструисана, а булевар изграђен, зграде које су се нашле у Руменачкој, већ су имале своје бројеве, а након изградње нових зграда, оне су добиле нове кућне бројеве.
Тако је Руменачка улица добила своје пијане бројеве, који стално буне пролазнике који у њој не живе. А ако Вам се деси да тражите кућне бројеве 2-98, или 59-123, немојте се трудити, нећете их наћи. Они одавно не постоје.
Тако је Руменачка улица добила своје пијане бројеве, који стално буне пролазнике који у њој не живе. А ако Вам се деси да тражите кућне бројеве 2-98, или 59-123, немојте се трудити, нећете их наћи. Они одавно не постоје.
Аутор
Марко Мазалица
Марко Мазалица
Посебну захвалност желимо да упутимо ЈП "Урбанизам" Нови Сад, на сарадњи и уступљеним старим фотографијама Новог Сада, насеља Детелинара и Руменачке улице.
Фотографије није дозвољено репродуковати и даље објављивати ван интернет сајта стамбене заједнице у Ул. Руменачка 129 и 131, без посебне сагласности аутора текста, сајта и ЈП "Урбанизам" Нови Сад.
Фотографије није дозвољено репродуковати и даље објављивати ван интернет сајта стамбене заједнице у Ул. Руменачка 129 и 131, без посебне сагласности аутора текста, сајта и ЈП "Урбанизам" Нови Сад.