Беше то зима, дуга и по мало хладна. Почетак децембра, јутро је освануло. Температура у дебелом минусу, јак ветар облеће нашу зграду. Данас је радна акција. Позвао нас комшија Марко, иначе и управник наше стамбене заједнице, на данашњу радну акцију, почетак у 16 часова.
И наравно, као што беше написано, окуписмо се ми у 16 часова, у улазу 129. Али управника нам нема. Па где ли је сад, да није акција отказана? И баш у том моменту стиже порука у нашој вибер групи, "Мало ћу каснити, стижем до 16:15". Загужвало се на послу, па комшија касни на радну акцију. Не замерамо му.
И наравно, као што беше написано, окуписмо се ми у 16 часова, у улазу 129. Али управника нам нема. Па где ли је сад, да није акција отказана? И баш у том моменту стиже порука у нашој вибер групи, "Мало ћу каснити, стижем до 16:15". Загужвало се на послу, па комшија касни на радну акцију. Не замерамо му.
И док чекамо нашег комшију Марка, у помоћ нам пристиже комшија Душан Вилић, а ту је и Весна Николић. Пристиже нам и Маријана Цвијетић, а потом и наш незаобилазни фотограф, Александар Зоркић. А ево га, стиже нам и управник Марко, носи неку огромну кутију и мердевине. Шта ли се сада спрема?
Ставивши кутију на под, почесмо распакивати и вадити мноштво новогодишњних украса. Кугле, мале, велике, златне, сребрне, црвене, сјајне, ма свакаквих украса има. Ту је и јелка, али и грана и гирланде. Схватили смо, време је да се украсе улази и у нашу зграду унесе новогодишња атмосфера.
|
Најпре смо почели украшавати јелку у улазу 129. Комшиница Весна Николић нам је донела прелепе велике шишарке, а кроз причу смо сазнали, да иако су јој деца велика, она и дан данас воли да украси дом пред новогодишње празнике. Били мали или велики, новогодишња чаролија нас све обузме.
Кроз причу се може свашта сазнати. Прича међу људима је кривац за то што се свакодневно испијају многобројне шољице кафе. Почесмо ми украшавати јелку, кад баш у том тренутку наиђоше комшије Шевић, Снежана и Бранислав, са синовима. Новогодишњим и божићним празницима се највише радују деца. У журби су, таман крећу на рођендан, али су застали на десетак минута да помогну. Јер новогодишња чаролија почиње онда када почне украшавање.
Кроз причу се може свашта сазнати. Прича међу људима је кривац за то што се свакодневно испијају многобројне шољице кафе. Почесмо ми украшавати јелку, кад баш у том тренутку наиђоше комшије Шевић, Снежана и Бранислав, са синовима. Новогодишњим и божићним празницима се највише радују деца. У журби су, таман крећу на рођендан, али су застали на десетак минута да помогну. Јер новогодишња чаролија почиње онда када почне украшавање.
По завршетку са украшавањем јелке, прешли смо на украшавање улазних врата. Спреј је богами радио, и то доста. Улазна врата наше зграде имају мноштво стакала, па је требало и много боца белог спреја, како би украсили сва стакла на вратима.
Али уз истрајност, и прелепу атмосферу, и тај посао је завршен, врло брзо, и без муке. |
Настависмо даље. Не причамо много, има пуно посла, али увек се кроз посао нађе 5 минута времена, застане, и исприча нека прича. Започесмо тему о комшијама. Ко где живи, шта ради, чиме се бави. Споменусмо ту и једну комшиницу, са другог спрата, која је увек терала децу од свог прозора. А деца као деца, разиграна, воле да пркосе. Било је ту разних комшија, често су одлазили "стари" а долазили нови. Због много посла, сви су презаузети, ретко се виђамо, посећујемо, дружимо, кафе испијамо. Неки криве данашњу технологију, неки нови светски поредак. Свако има своје разлоге, али сви су сагласни у једном - добра стара времена нам свима у многоме недостају.
Прешли смо у улаз 131. Време је да наставимо даље са акцијом, али пре тога, мали предах. Ни један посао се не може урадити ваљано без 5 минута одмора. А какве бисмо ми то комшије биле, када не би једни другима притекли у помоћ. Излети комшиница Светлана из стана са приземља, и понуди нас кафом. Не може нам помоћи са украшавањем, али кафу, дабоме, уме скувати. И то одличну, праву домаћу, СА РАТЛУКОМ! Уф, кафица нам је баш пријала, а тек онај ратлук. Прави турски, одушевили смо се. Настављамо даље. Чује се бука са спратова, неко силази. Па то су наше комшије! Пристиже нам појачање. И баш у том тренутку, нестадоше нам украси. Нисмо ни помислили да ће препуна кутија украса бити мало. Али комшиници Весни није ништа тешко, па тако ни да "скокне" до оближњих кинеза у Робној кући на Детелинари и докупи неколико украса. Неколико млађих се понудило да оде уместо ње, јер јелте, млађи су, њима је лакше. Али нашој комшиници Весни, ем што ништа није тешко, ем се и она сама осећа младом.
Док смо чекали комшиницу Весну са новим украсима, мало смо проћаскали са неколико комшија које су биле у пролазу. Кроз то комшијско ћаскање, сазнали смо разне приче. Свашта се ту може сазнати, ко је кад и где отишао, ко је код кога дошао. Па свака зграда мора имати свој видео надзор, који "сними" све. Не мислимо на камере, већ на комшинице са редовним извештајем. Ко се где одселио, или доселио, ко реновира стан, ко је шта и кад купио, ко изнајмљује стан. Ко ће се где доселити. Ама баш свашта се сазна.
Дошло је време да се постави грана на гелендер.
Дошло је време да се постави грана на гелендер.
Настављајући даље, полако смо нашу радну акцију приводили крају. Свесни да ћемо ускоро да се разиђемо, почели смо све спорије и спорије да радимо. То примети комшија Александар, па нас поче убрзавати. А кад је схватио разлог наше неочекиване успорености, и сам поче спорије китити улаз. Након свршеног посла, дошло је време да се разиђемо. Много тога новог смо сазнали, једни о другима, а посебно смо уживали у дружењу. На растанку, обећасмо једни другима да ћемо оваква дружења правити много чешће. А прво следеће такво дружење нас очекује већ средином децембра. Ово није прави растанак, виђаћемо се ми још, обећавамо. Пратите нас како бисте редовно читали наше Приче из комшилука! А до тада, свратите у ресто бар "Прича", Булевар патријарха Павла 16Б, и уз каафицу или чај, у пријатној атмосфери, испричајте се са себи драгим људима. Јер прича је оно што човека држи у животу.
Свако од нас прича разне приче. Ово је била прича нашег комшилука, само прва у низу. Наставићемо и даље са лепим и племенитим причама из комшилука. А ако Вам се свидела наша прича, будите слободни да је поделите.
Нашу причу је подржао ресто бар "ПРИЧА" из Новог Сада. Свако прича своју причу, а ресто бар "ПРИЧА" своју. Ако желите да сазнате која је њихова прича, свратите у Булевар патријарха Павла 16б и сазнајте какву то причу прича овај ресторан, уживајте у најлепшем ентеријеру и одличној услузи и укусима. Видимо се!
Нашу причу је подржао ресто бар "ПРИЧА" из Новог Сада. Свако прича своју причу, а ресто бар "ПРИЧА" своју. Ако желите да сазнате која је њихова прича, свратите у Булевар патријарха Павла 16б и сазнајте какву то причу прича овај ресторан, уживајте у најлепшем ентеријеру и одличној услузи и укусима. Видимо се!